Odlomak iz priče Div Mihaila Saltikova Ščedrina

...Po celoj zemlji pronela se slava o divu. I lokalci, i tuđini, i dušmani nisu mogli da mu se dovoljno nadive. Lokalci ga se plaše jer, ako se ne budu plašili, kako će inače da žive? Povrh toga, tu je i nada. Nema sumnje da je div legao u šupljinu da bi skupio još snage u snu: „Eto, kad se naš div probudi, proslaviće nas pred celim svetom.” Tuđini su, s druge strane, bili obazrivi: „Čuješ, tobože, kakva se kuknjava raširila po zemlji – izgleda da se u ‚onoj’ zemlji rodio div! Samo da nas ne umlati kada se probudi!” Sve se šetaju u krug na vrhovima prstiju i šapatom ponavljaju: „Spavaj, dive, spavaj!” Evo, prošlo je sto godina, zatim dvesta, trista i odjednom čitava hiljada. Žaba je putovala-putovala, i konačno je stigla. Senica se razmetala li, razmetala, ali nije zaista zapalila more. Kuvali su li, kuvali seljaka, sve dok iz njega nije isparila sva sirovost, joj seljaku! Sve su odradili, sve su završili, jedni druge u potpunosti opljačkali – i to je sve! A div i dalje spava, slepim očima iz šupljine gleda direktno u Sunce, dok gromoglasno hrkanje odjekuje sto kilometara unaokolo. Dugo su ga posmatrali banditi, dugo su razmišljali. Reklo bi se da je moćna država u kojoj se diva plaše samo zato što spava u šupljini! Međutim, zatim su dobro mućnuli glavom. Počeli su da se prisećaju koliko su puta tu zemlju zadesile žestoke nesreće, a div nijednom nije pritekao u pomoć ljudićima. Jedne godine ljudići su se međusobno potukli zbog zverskog običaja i bespotrebno su pobili mnogo naroda. Gorko su kukali tom prilikom starci, gorko su dozivali: „Dođi, dive, okončaj naša teška vremena! Međutim, div je i dalje spavao u šupljini. Jedne od narednih godina, prvo je Sunce spalilo sva polja, pa ih je dotukao grad. Pomislili su, doći će div, nahraniće svetovne ljude, a on je, umesto toga, sve vreme presedeo u šupljini.

Mnogo godina kasnije, vatra je zahvatila i gradove i sela, i ljudićima nije ostalo ni krova nad glavom, ni odeće, ni hrane. Pomislili su: Evo, doći će div i namiriće našu svetovnu nuždu. Međutim, i to je prespavao u šupljini...