Odlomak iz priče Brilijantni

Nikada neću zaboraviti slavu, na koju me je pozvao. Sedeo je na jednom ćošku stola, okružen rodbinom, skupljajući se kao čist pamuk opran na sto stepeni, dok se ona, u dnu stola, nadimala kao neka žaba krastača, kao hlebno testo na vrelom avgustovskom danu... Iako sam se trudila da je ignorišem, povremeno sam osećala te prostrelne poglede, koji su se trudili da skeniranjem dođu do analize moje DNK. Nisam više mogla da sedim 'nako. Počela sam da hvalim đakonije koje je pripremila, sve u nadi da će se od silnog nadimanja konačno rasprsnuti. Međutim, bila je to izvežbana žena, koja bi se znalački napumpala tek nešto malo pre tačke bez povratka.